Mirjana je sakupila recepte za jela od 68 biljaka koje sami možemo da uberemo
Moju svestranu sagovornicu Mirjanu Petrović (56), diplomiranog meteorologa po profesiji, nije lako predstaviti u nekoliko reči. Ona kaže da se nadala nauci, a postala domaćica, da je volela uzbuđenja, more, planine, daleke zemlje, a rodila troje dece, što joj je podjednako uzbudljivo.
Majka je i supruga, nekadašnji padobranac, ronilac, planinarka, novinarka, prevodilac, predavač sanskrta, građanka sela Dojkinci na Staroj planini, gde provodi leto.
Dokumentarni film Dodir u kojem je učestvovala dobio je zlatnu diplomu na festivalu Zlatni vitez 2010. godine, u selekciji ekoloških filmova.
Mirjana je autorka kuvara Sunčeva trpeza u kojem je predstavila 68 samoniklih biljaka i oko 400 recepata za pripremu jela, začina, poslastica, sirupa, čajeva i obloga zasnovanih na tradicionalnom znanju i savremenim iskustvima.
Čaj od korena jagorčevine, proja od štavlja, pire od broća sa lukom, čorba od leblebija i ljubičica, bokvice sa pirinčem, francuska salata sa maslačkom i slaninom – tek su neka od jela koja možete spremiti od sastojaka iz prirode.
– Pečurke berem rano ujutru, a lekovito aromatično bilje oko podneva kad spadne rosa. Koprivu berem čim ustanem, pa odmah od nje pravim pitu – opisuje Mira za Priče sa dušom početak jednog svog letnjeg jutra na Staroj planini.
U kući koju smo napravili van sela, na mestu nekadašnje pojate, nemamo struju već koristimo solarne ploče. Ležemo u prve noćne sate, a pre toga ložimo vatru, čitamo knjige naglas i uživamo.
– Ustajem oko šest, osim kad idem u borovnice, tada se budim još ranije jer je do njih dalek put. U toku dana kupamo se u reci ili ostanemo kod kuće ako je velika pripeka – prenosi delić atmosfere života na Staroj planini gde su, dok su bila mala, sa njom leti boravila i sva njena deca.
Prirodu voli od detinjstva, u školi je obožavala biologiju i sa sadašnjom kumom pravila velike herbarijume.
Raspuste tokom studija provodila je na Jadranskom moru, ploveći čamcem sa prijateljima, upoznajući do tančina vrste riba i podvodni svet.
Ali, kako su godine prolazile, sve češće se vraćala Dojkincima.
– Rodila sam se u Beogradu, a u selo sam kao mala odlazila na svake tri – četiri godine. A onda sam kasnije shvatila da je to moje mesto – iskrena je.
– Nije bilo lako doživeti sudar sa prirodom.
Ljudi se zanose time da je povratak prirodi nalik romantičnom filmu i nisu spremni na živi svet koji buja, izloženost vremenskim promenama, blato i sneg do guše…
– Jedni se prilagode, a drugi shvate da to nije za njih. Nisam za radikalne odluke, smatram da svako od nas treba da se vrati Majci prirodi onoliko koliko njegova priroda može da podnese – objašnjava mi u restoranu na Zvezdari, gde smo se sreli.
– Ni meni nije bilo lako u početku jer sam, koliko god da volim prirodu, na svakih petnaest dana imala potrebu da siđem do Pirota, da vidim grad. A danas se noktima i zubima „držim“ za Dojkince samo da ne moram da idem u taj gradski haos – kaže Mirjana i dodaje da život u gradu podrazumeva kupovinu hrane koja nam ne stiže pravovremeno, dok u prirodi vidimo kako biljke rastu u pravo vreme i kako nam priroda svake godine „izvrti“ taj krug hrane.
– Tada prestanete da mislite da ćete ikada ostati gladni jer, kad prođu jedne, stižu druge biljke, i tako iz godine u godinu. Početkom jula stižu divlje jagode, pa za njima divlje trešnje, pa kitnjače – aromatične jagode koje rastu na livadi. Posle toga idu maline, borovnice, džanarike, pa zova, kupina, brusnica, jarebika… A da ne govorim o fantastičnim divljim jabukama i kruškama – oduševljeno ističe.
Dugo smo razgovarali, a od Mirjane sam, između ostalog, saznao i da, umesto da je kupujemo u velikim marketima, u Beogradu možemo da uberemo divlju šparglu, kao i da svaka biljka od koje pravimo čaj može i da se jede.
Otkrila mi je da žito uzima od Steve iz Bavaništa, da ga melje na svom mlinu i da svakog drugog dana mesi hleb bez kvasca.
Ova neverovatna žena okuplja i biljobere i drži im predavanja i izlete. Za čitaoce Priča sa dušom izdvojila je nekoliko recepata, a ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao posetite Mirjanin sajt ili fejsbuk stranicu.
ČORBA OD JAGORČEVINE
Potrebno je: pola kilograma listova i cvetova jagorčevine, brašno (prekrupa),1 litar vode, žumance, kašika pavlake, 2 kašike parmezana, sok od pola limuna, so, biber i ulje.
Priprema: Jagorčevinu očistiti, oprati i kratko obariti. Oceđenu i sitno narezanu spustiti na zagrejano ulje, dosuti malo vode i kratko dinstati. Umešati kašiku krupno mlevenog brašna, dodati biber i so, i zatim naliti vrelom vodom. Poklopiti i ostaviti da se kuva desetak minuta, pa skloniti sa vatre. Kada se malo prohladi, dodati žumance umućeno sa pavlakom i sok od limuna. Pred služenje posuti parmezanom. Potrebno vreme: oko pola sata.
SALATA OD SVEŽIH KOPRIVA
Potrebno je: 200 gr mladih vršaka koprive, 1 jabuka, 1 mala glavica crnog luka, ulje ili majonez za preliv, so.
Priprema: Oprati i dobro osušiti koprivu, fino je iseckati (po mogućstvu u mikseru), i pomešati sa rendanom jabukom i (ili) lukom. Posoliti po ukusu i preliti uljem ili još bolje majonezom. Potrebno vreme: 15 minuta.
Mirjanin savet: koprivu možete naći na pijacama. Međutim, diskutabilno je gde je ubrana. Zato je najbolje da pođete na izlet i sami je pronađete.
MANASTIRSKA ČORBA
Potrebno je: pola kilograma mladih vrhova koprive, 2 kašike krupno mlevenog kukuruznog brašna, mleveni biber, so, kašika rendanog rena u sirćetu.
Priprema: Koprive očistiti bez pranja, popariti vrelom vodom, sačekati nekoliko minuta i ocediti, a vodu baciti. U loncu zagrejati litar vode, i kad provri, spustiti u nju oceđenu koprivu i pustiti da se kuva na laganoj vatri pola sata. Koprive ponovo ocediti i dobro izmešati sa kukuruznom prekrupom. Sve to dobro izgnječiti višuljkom, preliti vodom u kojoj su se kuvale koprive, i pustiti da vri još pola sata. Čorba se tek na kraju posoli i pobiberi po ukusu. Kada se malo prohladi, doda joj se blago zakiseljeni rendani ren.
